Prompt:

(Refren) Jovana, Jovana, gde si sad ti, iz Srbije šmugnula – pravo u HR si! Roberta izbegneš kao jutarnji alarm, a kažeš: “I ja se pitam!” – i to ti je plan! (Strofa 1) Spakovala kofere, bez velike buke, ponela i papuče i tri čudne perike, na granici pitaše: “Gde ćete, gospođo?” kaže: “Gde ima sladoled i sunce toplo!” Telefon zvoni – Robert uporan, “Ajde da se vidimo?” – on je već umoran, ti napišeš: “Može… ali neki drugi dan,” taj “drugi” traje kao produženi san. (Refren) Jovana, Jovana, gde si sad ti, iz Srbije šmugnula – pravo u HR si! Roberta izbegneš kao red u pošti, a kažeš: “I ja se pitam!” – pa dobro, oprosti 😄 (Strofa 2) Šetaš uz more, jedeš sladoled tri, kažeš: “Ovo je život, neka traje sto tri!” galeb te gleda, kao da zna plan, “ova neće nazad” – kaže ptica sama. Robert šalje poruku: “Samo pet minuta,” ti odgovaraš: “Može, ali kad bude subota… neka sledeća, ili ona tamo,” u prevodu: “Možda – ali ne baš sad, znamo.” (Bridge) Kažeš: “Hoću sama da odlučim sve,” “da li kafa, sok ili ništa – nek’ bude okej!” A ja kažem: “Važi, nema problema,” pitaću te dvaput – i to je cela šema! (Završni refren) Jovana, Jovana, gde si sad ti, iz Srbije šmugnula – pravo u HR si! Nećeš s Robertom ni na kratko, ni malo, ali ja ću te pitati – dvaput samo! 😄